MEDVED
Planinu Taru karakteriše
veliki broj vrsta flore i faune, što je u skladu sa veoma
povoljnim kako prirodnim teko i klimatskimuslovima. U
mnoštvu životinjskih vrsta koje nastanjuju Taru izdvaja se
mrki medved. Mrki medved koji živi na Tari pripada po
sistematici tipu evrosibirskog medveda. Na osnovu evidencije
odstreljene divljači utvrđeno je da se visina tarskog
medveda kreće od 100 do 120 cm, dužina od 200 do 250 cm a
težina od 180 do 300 kg.
Snažna i mišićava glava na
kratkom idebelom vratu; kratke i okrugle uši koje ub+vek
stoje uspravno, male i tamne oči; široknos sa veoma dobro
razvijenim čulom mirisa; sve su to odlike koje karakterišu
tarskog medveda. Tabani su široki i goli a zadnje šape
dostižu dužino i do 30 cm. Boja dlake je tamna i mrka, sa
tim da je dlaka leti svetliuja i kraća nego zimi.
Prvi znaci da su medvedi
prisutni u šumi su izgrebana stabla , obično jele i smrče,
za koja narod kaže da se tu „mere“ medvedi. Naime, na
određenim mestima u šumi jasno su vidljivi tragovi grebanja
šapama i poderotina zubima, i na taj način medvedi označuju
svoje prisustvo u šumi.
 Pred
zimu, da bi obezbedili veću količinu sala koj ih štiti od
hladnoće, medvedi se intezivno hrane bljnom i životinjskom
hranom bogatom ugljanim hidratima, proteinima i masnim
materijama. Sa prvim mrazevima počinju da traže mesto za
prezimljavanje, koje je obično nepristupačno i zaklonjeno.
To je najčešće neka pećina. U nju medved uvlači paprat,
sitno granje i mahovinu i pravi sebi udobno ležište. Međutim,
okoliko medved ne pronađe pogodno sklonište, on će lutati
šumom i zaklon tržiti ispod drveta, u šupljem deblu, ispod
povijenih grana ili će jednostavno leći i pustiti da ga
zaveje sneg. Celu zimu provode u svom skloništu, a „zimski
san“ se završava u proleće.
Tara predstavlja jedinstveno stanište mrkog
medveda u Zapadnoj Srbiji. Prema nekim podacima, na Tari
trenutno ima oko 30 jedinki ovih divnih gorostasa.
^
povratak na vrh
^ |
